Testovi

Huawei P10 Lite Test

Bez mana, ali i bez vrlina

 

 

Samo par nedelja nakon predstavljanja svog flagshipa P10, kompanija Huawei je izbacila i njegovu oslabljenu i jeftiniju „lajt“ verziju. Iako je dobranih 200 eura jeftiniji od modela po kojem nosi ime, nekako je prošao ispod radara ljubitelja gedžeta, pa je i to jedan od razloga što ga tek sada testiramo. Huawei P10 Lite je sasvim solidan telefon srednje klase koji se ni po čemu ne izdvaja iz gomile uređaja slične cene, ali ni nema nekih očiglednih mana na koje bi mogli da ukažemo. Baš zbog toga, ako planirate da racionalno odaberete telefon i dobijete najviše za uloženi novac, treba da pročitate ovaj test.

  • Kvalitetan i lep dizajn
  • Stabilan hardver i softver
  • Brz i precizan čitač otiska prsta
  • Solidne slike glavne kamere
  • Fali mu snage za 3D igre
  • Loše snimanje videa

DIZAJN

Kineska kompanija ostaje verna elegantnim formama, pa sa debljinom od jedva preko sedam milimetara i nepunih 150 grama težine, lagani i mršavi P10 Lite ostavlja utisak nešto skupljeg telefona. Sa ovako tankim profilom Huawei je našao mesta čak i za 3.5 audio džek. Ipak, ne može da se pohvali preterano modernim izgledom s obzirom na količinu neiskorišćene plastike ispod i iznad ekrana, ali je makar sa leve i desne strane ona svedena na minimum. I dok na prvi pogled oblikom još i podseća na „pravi“ P10, razlike ipak postoje.

Umesto aluminijumskog kućišta, P10 Lite ima klasičnu sendvič konstrukciju sa metalnim okvirom između dva staklena panela pa zato više liči na prethodnike P8 i P9. Spajanje komponenti od stakla i metala je urađeno perfektno i što se kvaliteta izrade tiče, tu „lajt“ stoji rame uz rame sa daleko skupljim telefonima. Osim toga, treba pohvaliti inženjere iz Huawei-ja koji su razvili novi premaz za staklene panele na kojima sada ostaje manje otisaka prstiju i ne deluju toliko musavo. P10 Lite je za sada dostupan u crnoj, beloj, zlatnoj i plavkastoj boji koja je ujedno i najatraktivnija. Mi bi se ipak najpre odlučili za belu, jer mislimo da najbolje pristaje ovakvom obliku uređaja.

Druga velika razlika je pozicija čitača otiska prsta koja je kod regularnog P10 sa prednje strane ispod displeja, ovde stoji na zadnjoj strani, u gornjem delu. To donekle menja i izgled prednjeg panela gde je ispod ekrana sada zlatni Huawei natpis što je, ponovo, rešenje sa prošlih top modela. Međutim, skener otiska prsta na zadnjem panelu je po nama bolje rešenje. Ima oblik zaobljenog kvadrata i nekako je precizno usečen u kućište pa nećete imati problem da ga nađete, a prst prirodno naleže na njega kada uzmete P10 Lite u ruku. Primećujemo i da nema dva, već samo jedno sočivo kamere koje u ovoj jeftinijoj varijanti ne nosi Leica oznaku.

Dakle, Huawei P10 Lite u najboljem slučaju samo podseća na starijeg i skupljeg „brata“, ali je i sam po sebi veoma lep i elegantan telefon. Izrada je na nivou uređaja iz više klase, a lagan je i tanak, pa je i ergonomija odlična. Sa P10 Lite nikoga nećete „prevariti“ da u ruci držite pravi P10, ali će zato sigurno pomisliti da je u pitanju telefon iz višeg cenovnog ranga.  Dizajn nema puno veze sa originalnim P10,
ali i ova Lite verzija izgleda odlično na svoj način

KAKO RADI

Hardver

Lajt verziju pokreće Kirin 658 čipset iz Huawei kuhinje. I dok se njihovi premium procesori više nego uspešno nose sa Snapdragon konkurencijom, u nižem rangu stvari i ne stoje tako sjajno za kineske čipsetove. U svakodnevnom radu i prolasku kroz menije sve radi manje-više glatko, ali se u video igrama i kod skrolovanja web strana sa slikama i recimo FB postova sa video klipovima vide usporenja. Tada počinje seckanje, preskakanje i slično. Krivac za ovo je zastareli grafički čip Mali-T830MP2 koji je od ranije poznat po tome što ne može da se izbori sa kompleksnijim zadacima. Starije 3D igre i naslovi u kojima može da se podešava detaljnost prikaza će raditi sasvim lepo na low ili medium podešavanjima, ali najnovije igre će po pravilu seckati. Ne toliko da ne mogu da se igraju, ali to nikako neće biti uživanje. Grafički čip je slab pa ceo uređaj deluje usporeno zbog njega

P10 Lite stiže opremljen sa solidnih 3GB RAM memorije, 32 GB interne memorije i slotom za microSD kartice. Postoji i verzija sa 64GB memorije i četiri giga RAM-a, ali je ona namenjena za sada samo za pojedina azijska tržišta. Baterija od 3.000mAh je sasvim solidna i potrajaće opušteno za ceo dan korišćenja, a korisnici koji malo pripaze ili aktiviraju neki od modova štednje moći će i da izguraju i deo narednog dana na jednom punjenju. Preko brzog punjača koji se dobija u kutiji, za 30min. napuni se 50% baterije

Ekran

Ako je za utehu, barem je displej maltene isti kao na „pravom“ P10. Čak je i za 0.1 inč veći, sa ukupnom dijagonalom od 5.2 inča. U pitanju je IPS LCD matrica, doduše malo starije izrade nego na skupljem modelu, ali to ništa ne smeta prikazu. FullHD rezolucija izgleda sasvim dobro, sa jakim i precizno definisanim bojama. Osetljivost touch screen-a je odlična i kao da ni malo nije poremećena premazom i zaštitom, ali tek ostaje da vidimo kako će to uticati na izdržljivost. Od mana, možemo da kažemo da plavi delovi spektra ponekad vuku na sivo i da pozadinsko osvetljenje nije dovoljno jako da bi vidljivost na suncu bila zadovoljavajuća. Ipak, za ovu klasu smartfona, ovakav displej je nešto što bi se moglo nazvati zlatnom sredinom.

Kamera

Pretpostavljamo da je samo jedno sočivo od 12MP sa blendom F/2.2 stiglo u nasledstvo sa starog P9 modela, a danas se može naći na Honor uređajima istog proizvođača. U svakom slučaju, dnevne slike izgledaju veoma lepo, sa jarkim bojama, puno detalja i malo šuma. Kontrast je odličan, ali imamo utisak da su zbog toga fotografije malo tamnije nego što bi trebalo. Huawei nudi pregršt zanimljivih opcija za fotografisanje, odličan HDR mod i All Focus mod uz pomoć kog možete da napraviti slike sa popularnim „boke“ efektom.

Manjkavosti stare aparature najbolje se vide na fotografijama noću i u zatvorenom. Konkretno, po mraku sa pojedinačnim izvorima svetlosti zaista teško da ćete dobiti neku dobru fotografiju iz ruke. Čak i ako ste vični ISO i ShutterSpeed podešavanjima, bez stativa se ne nadajte ničemu osim jedva pristojnih rezultata. Ni selfi kamera nije mnogo bolja, pa ćete često ostajati bez detalja, sa puno šuma i beživotnih boja.

I dok fotografije noću i selfiji donekle i mogu da se opravdaju klasom kojoj ovaj model pripada, video klipovi su zaista lošijeg kvaliteta nego što smo očekivali. Prvo, boje često deluju previše svetlo, imaju onaj efekat kao kad izađete iz zatvorene prostorije napolje dok snimate, pa dok svetlo ulazi kroz sočivo sve deluje nekako belo. Drugo, snimak često ispada iz fokusa, čak i u nekim sasvim običnim situacijama kada se snimatelj ni ne pomera. Nema dovoljno detalja, boje deluju sivkasto... Ispod proseka za ovu klasu. Za statične slike, kamera je sasvim OK, ali kod video-klipova je podbacila

Softver

Huawei EmotionUI (EMUI) došao je do verzije 5.1, i radi preko Androida 7 Nougat. Kineski interfejs i dalje ozbiljno menja fabrički Android, ali u dizajnerskom smislu izgleda sve bolje. Preko tema možete promeniti bukvalno sve, od pozadina, veličine i vrste fontova, tranzicija između aplikacija i ekrana, ikonice ... Dizajnersko odeljenje kineske kompanije uložilo je mnogo truda da napravi neke zaista odlične teme, ali sada su tu i nezavisni dizajneri, pa tako EMUI može izgledati kao dečiji leksikon ili maltene kao generički Android.

Što se tiče funkcija, EMUI ne uskraćuje ništa već samo dodaje. Tako možete odabrati da li će postojati App Drawer ili će se aplikacije samo ređati na Home panelima (kao na iPhone-u). Notifikacijski panel je isti kao na običnom Androidu, ali su zato u spisak prečica na vrhu dodate pojedine funkcije. Pored toga tu su „Knuckle gestures“, funkcije koje aktivirate zglobovima prstiju. Zvuči ludo, ali Huawei već neko vreme radi na ovim stvarim i ako ćemo iskreno, ne rade ništa bolje nego pre. U teoriji, vi povučete zglobom prsta na gore i telefon otvori kameru ili neku drugu aplikaciju ili funkciju. U praksi, vi prevučete zglobom prsta ili se ne desi ništa ili se displej prevari pa misli kako pipkate prstom.

Ipak, za razliku od nekih polubesmislenih fazona, Huawei ima i par sjajnih aplikacija koje pomažu upravljanje resursima telefonima. Tu pre svega mislimo na Phone manager program uz pomoć koga možete da ispraznite radnu memoriju, da rasteretite procesor ili izbrišete zaostale podatke od uklonjenih instalacija. Možete bukvalno da kontrolišete nivo pristupa svake aplikacije ponaosob, kako se ta aplikacija ponaša kada ste nakačeni na WiFi kako kada ste na 3G ili 4G internetu. Osim toga, tu je i podjednako detaljni softver za kontrolu potrošnje energije sa kojim možete precizno da definišite koliko koja aplikacija troši, koliko dugo može da radi u pozadini i slično. Ove aplikacije su zaista dobre i korisne. EMUI se neće dopasti svima, ali je sve bolji i bolji

SVE U SVEMU

Ne razumemo zašto se ovaj telefon zove baš Huawei P10 Lite. Ne izgleda loše i odlično je izrađen, ali nema puno veze sa „pravim“ P10 na koga u najboljem slučaju samo podseća i to sa prednje strane. Drugo, hardver je potpuno osakaćen i ova verzija je pre siromašna i spora nego lagana (eng. Lite). Kamera dolazi sa starijih Huawei uređaja, jedino je softver trenutno aktuelan na oba modela.

Naše mišljenje je da Lite modeli treba da ponude približno iste performanse i funkcije u odnosu na skuplje uređaje od kojih nastaju, pa i da pokupe neke njihove fore u dizajnu. Huawei P10 Lite je nažalost samo još jedan mid range telefon koji pritom nije loš, ali se ni po čemu ne izdvaja od mase drugih. Da su recimo ostavili Leica kamere pozadi ili samo spustili takt procesora u odnosu na originalni P10 to bi bilo u redu, ali ovako se P10 Lite samo uklapa u masu. Što je najgore, ovaj uređaj ima i konkurenciju u sopstvenom taboru, doduše u Honor porodici. Honor 8 izgleda zanimljivije i originalnije, radi otprilike isto, a i košta slično. Čini nam se da P10 Lite jednostavno nije imao sreće i da neće postići zapaženiji uspeh.

Šta ti misliš? Komentariši!

Samo trenutak, učitavam komentare...