LG G Flex 2

Najjači kada je pod pritiskom

Negde tokom manije povećavanja dijagonale ekrana u toku prošle godine, Samsung i LG su otkrili kako da prave zakrivljene, krive i savitljive LCD panele. I dok je svet još pokušavao da provali čemu tačno služe krivudavi televizori, korejci su počeli da zakrivaljuju i smartfone. Danas, Samsungovi top modeli Note 4 i Galaxy S6 imaju svoje Edge varijante sa displejima koji kao da cure preko ivica kućišta. Međutim, LG je odabrao drugi put i za sada ima samo jedan, ali i te kako vredan model sa zakrivljenim ekranom - G Flex. LG je odlučio da savije ceo ekran, po sredini, odozgo nadole, kao bananu. Osim što je ekran savijen, jako je važno i to što je savitljiv, odnosno može da se još savije ili potpuno ispravi, a onda neoštećen vrati u prvobitno stanje. Ovo čini G Flex potpuno jedinstvenim telefonom na tržištu, jer za razliku od ostalih izdržljivih modela koji ojačavaju i štite kućište, LG zapravo štiti ekran koji ujedno i najčešće strada. Prva verzija bila je fablet sa povelikim displejom od čak šest inča, dok je novi G Flex 2 dobio manji, ali podjednako zakrivljeni ekran. Kompletan hardver je napumpan, a uz Lollipop Android ovo je prvi smartfon sa novim Snapdragon 810 čipsetom koji smo imali prilike da probamo. Dakle, specifikacije dostojne jednog flagshipa, pa je LG G Flex 2 najjači model korejskog proizvođača dok ne stigne G4. Otkrivamo kako radi u praksi i da li je dovoljno dobar da ispuni prazninu do pojave novog LG top modela.

  • Izdržljivi FullHD displej
  • SnapDragon 810 i brzina
  • Zanimljiv dizajn
  • LG Optimus UI je bagovit
  • Kamera je ista kao na LG G3

DIZAJN

Na celom smartfonu jedino dugme je ono ispod kamere na zadnjem panelu. U pitanju je LG-jev izum koji sve dugmiće smešta u jedno multifunkcionalno dugme. Ono je izrađeno od aluminijuma, ima nekoliko pozicija i služi za kontrolu zvuka, uključivanje i gašenje uređaja, i aktivaciju kamere. Iako nije novost, i dalje je sjajna stvar koja odlično funkcionište i stvarno je praktična. Zadnji poklopac može da se skine i tako se pristupa ležištu SIM kartice i microSD kartici, dok baterija može da se vidi, ali korisnik ne može sam da je menja. Donekle razumljivo s obzirom da je ona zakrivljena isto kao i displej. LG je uokvirio ceo G Flex 2 tankim aluminijumskim prstenom koji daje na eleganciji celom uređaju, ali glavni i najjači utisak ostavlja to što je uređaj kriv. S jedne strane, stvarno lepo leži u ruci dok razgovaraš, a staje i u većinu džepova farmerki, naročito u zadnji. Ako te je strah da će telefon pući ako zaboraviš da ga izvadiš i sedneš na njega ne treba da brineš jer je G Flex 2 upravo i predviđen za takve situacije. U svakom slučaju, lepo je znati da banana ekran i kućište imaju još neku Kvalitetna i pedantna izrada doprinose izdržljivosti uređajanamenu osim estetske. 

Sa G Flex 2 sigurno privlačiš pažnju kao i sa njegovim prethodnikom, a za to postoji nekoliko razloga. Prvo, telefon ima oblik banane, pa ako ga staviš na sto ekranom na gore uvek može da se ljuljuška. To privlači pažnju u startu. Ipak, ako ga okreneš ekranom nadole ponovo je jasno da je oblik neuobičajen, ali sada je LG dodao i vatreno crvenu boju kućišta koja je veoma efektna. Možda zvuči pomalo metroseksualno, ali stvarno izgleda baš dobro pa ni mačo balkanci neće imati problem da furaju G Flex 2 u ovom izdanju. Za one najkonzervativnije tu je decentna siva varijanta koja u poređenju sa crvenom deluje potpuno obično i plastično. Iako više nije fablet, ili je na ivici, LG G Flex 2 svakako nije mali telefon i sa ekranom od 5.5 inča se ističe i dimenzijama. Poslednji trik za privlačenje pogleda je to što zakrivljeni smarfon može još da se savije. U teoriji, možeš da ga zgaziš, ekranom nagore ili nadole, ili da sedneš na njega, on će ispraviti i onda ponovo saviti u prvobitan oblik. Ako ovo kažeš u kafiću spremi se na „testiranje“ jer će svako pokušati da ga pritisne dlanom, a oni najuporniji će probati i da ga zgaze što u svakom slučaju ne preporučujemo. Sam displej i kućište će verovatno izdržati, ali su ogrebotine neminovne. G Flex 2 privlači pažnju oblikom, bojama i savitljivošću

Inače, samo kućište je standardna LG priča. Plastika dominira, a ceo prednji panel je presvučen Corning Gorilla Glass zaštitom treće generacije. Da bi dodatno zaštitili displej, panel koji ide preko ekrana je ojačan u odeljenju za razvoj korejske kompanije i po njihovim rečima sada je 20% izdržljiviji. Corning nije imamo nikakvog udela u ovoj doradi, pa je zato LG nadenuo ime novom materijalu Dura Glass. Osim toga, poboljšana je i plastika od koje se izrađuje zadnji poklopac, tačnije premaz koji sam uklanja i izjednačava sitne ogrebotine sa ostatkom materijala. Ovo zaista funkcioniše i one sitne ogrebotine koje nastaju slučajno od ključeva ili kovanog novca prestaju da se vide posle nekog vremena. Nažalost, bilo kakva dublja ogrebotina ili oštećenje i dalje ostavlja trag, iako ih pametni premaz donekle sanira. Ono što je poboljšano je brzina oporavka plastike, ali nažalost uspešenost delovanja premaza i dalje zavisi od dubine ogrebotine

Dimenzije poređenje

Kućište

KAKO RADI

Ekran

Plastika se već odavno savija, ali smo to svojstvo kod ekrana osetljivih na dodir videli prvi put u 2014. godini. U međuvremenu je LG rešio da otkrije malo više o samoj tehnologiji koja stoji iza njihovih zakrivljenih displeja. U osnovi svega je OLED panel koji sadrži gomilu sitnih organiskih dioda koje emituju svetlost. Da, to je ista tehnologija koju Samsung koristi na svojim SuperAMOLED ekranima. Standardna izrada displeja osetljvih na dodir pojednostavljeno podrazumeva postavljanje posebne vrste stakla preko ovih dioda, odnosno kristala kada je reč o LCD panelima. Staklo je čvrsto i krto i ne može da se savija, pa je zato LG odlučio da preko svetlećih diodica postavi plastiku. Možda ne zvuči epohalno, ali treba da se setiš da svaki objekat koji emituje svetlost istovremeno proizvodi i toplotu, a naročito izvori svetlosti koji su jaki kao LED. Plastika je osetljiva na toplotu, menjaju joj se svojstva i struktura i na taj način postaje potpuno neupotrebljiva kao touch-screen. LG je uspeo ovo da reši uz pomoć ultra-tankog premaza ili filma koji ide između OLED panela i plastike, pa je pred nama zakrivljeni ekran, a sa njim naravno i komplet zakrivljen uređaj. Umesto stakla, pri izradi ekrana korišćena je plastika

Na stranu tehnologija, ipak je najvažnije šta vidi korisnik. Za početak, to što je ekran zakrivljen u svakodnevnom radu ne znači maltene ništa, a u odnosu na klasičan ekran razlika se eventualno vidi u gledanju video klipova ili igranju video igara. Rezolucija je sa 720p skočila na celih 1080p, pa je slika oštra i prikaz je stvarno dobar. Pojedine kolege tvrde kako im zakrivljeni ekran zaista pruža drugačiji osećaj kod igranja 3D igara, a naročito kod pucačina iz prvog lica ili vožnji. Naše je mišljenje da razlika zaista postoji, ali da zavisi od korisnika do korisnika koliko će mu značiti i da li će je uopšte primetiti. Inače, kontrast je odličan, pozadinska osvetljenost jaka, a prikaz boja veoma realan. Iako je u pitanju OLED panel, boje nisu onako prenaglašene kao kod Samsunga nego su više mirne, kao kod IPS panela. Uopšte, ovo je jedan od najboljih displeja koje smo koristili i svakako spada među ekrane koje bi preporučili svima koji vole da igraju igrice i gledaju fullHD video. Sa veličinom od 5.5 inča je na ivici da bude fablet, ali zahvaljujući obliku LG G Flex 2 staje u gotovo svaki džep i udoban je za korišćenje u ruci. Odličan izbor za sve koji vole 3D igre i 1080p video klipove

Hardver

Veća dijagonala i viša rezolucija doneli su i veći broj piksela sa kojim čipset mora da izbori. Na svu sreću, LG G Flex ovoga puta nije na korak do flagshipa, kao prethodni model, nego je dobio najnoviji i najmoćniji čipset koji će krasiti većinu ovogodišnjih Android top smartfona. Po prvi put smo se susreli sa Snapdragon 810 čipsetom koji poseduje četiri CortexA57 jezgra na dva gigaherca i još četiri A53 jezgra na 1.5GHz. Uz novu Adreno 430 grafiku ovo je prava zver koja na benchmark testovima pobeđuje čak i Galaxy Note 4, ali ipak pomalo zaostaje za HTC One m9 i Samsung Galaxy S6. Po internet forumima javljaju se korisnici koji su imali problema sa zagrevanjem uređaja, a odgovor fabrike je da su to verovatno preprodukcijski primerci koji nisu ni smeli da se nađu u prodaju, ali da će problemi biti rešeni novim softverom. Mi takvih problema nismo imali, ali ipak smatramo da LG treba da izbaci neki softverski update. I to vrlo brzo!

Sve 3D video igre koje smo probali, čak i one najzahtevnije učitavaju se i rade neverovatno brzo, bez ikakvih zastajkivanja, lagova i slično. Frejmovi po sekundi su vrtoglavo visoki čak i u situacijama kada se prošlogodišnji hardver mučio i usporavao. Učitavanje aplikacija i njihov rad generalno je gladak, osim nekoliko programa koji se oslanjaju na povezivanje sa internetom pa može da bude usporenja ukoliko konekcija nije dovoljno brza. Međutim, usporavanja smo primetili u svakodnevnom radu, prolasku kroz menije, panele, pri ulasku u aplikaciju za kucanje poruka ili prilikom aktiviranja cifera za pozivanje telefona. Nema drugog objašnjenja, nego da je LG interfejs kriv za ovu sramotu, da u 2015. godini smartfon sa vrhunskim specifikacijama zastane na sekund-dva kada hoćeš da otkucaš poruku. Snapdragon 810 ima gomilu snage, ali LG interfejsu ni to nije dovoljno

Po ugledu na pojedine proizvođače, i LG će izbaciti dve verzije G Flex dvojke. Slabija varijanta ima 2GB RAM-a i 16GB interne memorije, dok jača ima 3GB radne memorije i 32 giga interne. Treba napomenuti da za razliku od Galaxy S6 koji u startu dolazi sa 32GB interne memorije, G Flex 2 podržava microSD kartice i to one od čak 256GB, tako da je 16 giga sasvim u redu. Mi smo testirali verziju sa manje memorije, ali smo gotovo sigurni da problemi sa performansama nisu problem manjka RAM-a. To su uostalom dokazale odlične performanse u igrama i aplikacijama.

Sa baterijom od 3.000 mAh G Flex 2 deluje kao da je u lošijem položaju od prethodnika koji je imao za 500mAh veću bateriju, ali na kraju dana najčešće ćeš imati između 20% i 30% rezerve energije. Novi Snapdragon 810 i Android Lollipop pomažu u optimizaciji potrošnje, a tu su i opcije za brzo punjenje. Na svom punjaču, LG G Flex 2 može da dođe do 50% napona za svega 40 minuta, dok mu za kompletiranje energetskih zaliha treba tačno sat i 38 minuta. Super rezultat, a jedino nam je žao što baterija iako može da se vidi, ne može da se zameni. Baterija G Flex dvojke potpuno je puna za nepunih 1.40h

SOFTVER

Da se vratimo na taj problematični softver. LG ima svoj pravougaoni Optimus interfejs koji se ne menja puno, ali ipak dobio osveženje pri prelasku na Android 5.0. Mora se priznati da se ionako ravan i dvodimenzionalan dizajn lepo uklopio sa novim Lollipop smernicama, tako da je ostao maltene identičan onome na LG G3.

G Flex 2 se kao i ostali LG modeli u poslednje dve godine mogu uključiti preko dugmeta na zadnjoj strani, ali i duplim lupkanjem po ekranu. Kome je i to malo tu je Knock Code funkcija koja otključava smartfon preko šifriranog lupkanja. Zvuči pomalo kao fazon iz serije Alo Alo, ali zapravo je super stvar i veoma korisna. Displej se deli na četiri dela i onda napraviš određenu šemu lupkanja, primera radi levi gornji ugao, dva puta donji desni ugao, pa ponovo jednom donji levi ugao. Tup-tup-tup i ekran je otključan. Knock Code je veoma precizan i brz i jedan od trenutno najinventivnijh načina za otključavanje na tržištu.

Prva novost na Optimus interfejsu je to što sada možeš da pogledaš datum i vreme samo blagim klizanjem prsta na dole sa vrha ekrana. To je neki mini-swipe pokret koji otkriva vreme, datum i temperaturu, pa to znači da ne moraš više da pališ ceo displej i trošiš bateriju da bi video koliko ima sati. LG je zadržao Quick Toggles ikonice na glavnom notifikacijskom panelu, koje su na vrhu i mogu da se skroluju. Dobro rešenje, jer je ekran zaista veliki i ima više nego dovoljno prostora i za obaveštenja i za prečice. Dužim pritiskom na Quick Toggles ikonice odlaziš u Settings meni, baš u odeljak na koji se odnosi ta prečica. Inače, podešavanja su podeljena u četiri jezička, i ima ih stvarno gomila pa će ti trebati vremena da se snađeš i popamtiš gde se šta nalazi. Sitne novosti u interfejsu su korisne i lepo rade

Korejci i dalje insistiraju na svom SmartBulletin panelu koji se nalazi na krajnjem levom panelu. Tu se nalaze informacije iz LG Health aplikacije, kao i LG Smart tips saveti, fore i fazoni za korišćenje LG telefona. Ništa specijalno, a što je najgore ne može da se isključi. Sve ostalo na svu sreću, može da se podesi baš kako ti odgovara. Nekoliko preinstaliranih widgeta su lepuškasti i korisni, kao i većina preinstaliranog softvera. Sam izgled interfejsa može da se menja preko tema, koje menjaju pozadinu, animaciju prelaza između panela, sistemski font i boje. Za sada je preinstalirana samo jedna ali više može da se skine sa LG App Store-a. Čak i softverski navigacioni dugmići u dnu ekrana mogu da se podešavaju, od toga da im promeniš mesto, boju i providnost, ili dodaš još par ikonica poput Q-Memo prečice ili Q-Apps. G Flex 2 nudi i Dual Window mod, kada dve aplikacije rade jedna ispod druge istovremeno na jednom ekranu. Zahvaljujući hardveru i barem dva gigabajta RAM-a, sve radi fluidno i stabilno.

Sve dok ne prođe prvih pet minuta korišćenja. Onda počinješ da primećuješ sitna zastajkivanja, kočenja, koji u početku traju samo delić sekunde, ali opet dovoljno da ih vidiš, i polako se produžavaju... Na kraju, ne postoji maltene ni jedan meni, widget ili panel sa kog krećeš ili skroluješ da radi odmah fluidno i bez čekanja. Kao po pravilu, kada jednom dođeš do krajnjeg levog panela na kom su podaci iz LG G Healtha, uvek ima seckanje animacije savijanja papira. Pri prolasku kroz ekrane App Drawer-a je slična situacija, kao i kroz panele na kojima je neki zahtevni widget ili su dva widgeta odjednom. Ova usporenja nisu velika, i ne utiči na funkcionalnost, a LG G Flex 2 radi stabilno. Delimičan razlog možemo da nađemo i u stvarno velikom broju animacija, kojih ima na svakom koraku, od QuickToggles ikonica, preko transfernih animacija, pa do različitih efekata prilikom uključivanja i isključivanja displeja. Ali i pored svega, prosto je neverovatno da nisu uspeli da optmizuju interfejs i u potpunosti iskoriste ogromnu snagu koju Snapdragon 810 očigledno ima. Loša optimizacija interfejsa ostavlja loš utisak

Kamera

Iz LG-a kao da nisu imali vremena da se pozabave kamerom za G Flex 2 pa je tako krivudavi smartfon nasledio aparaturu sa LG G3. S jedne strane, to je svakako napredak u odnosu na prošli model, a sa druge i veoma dobro rešenje jer je u pitanju jako dobra kamera. Uz lasersko merenje fokusa, dual LED blic i optičku stabilizaciju slike (OIS), fotografije izgledaju zaista odlično. Pri dnevnom svetlu i vedrom danu, slike mogu lagano da izađu na megdan iPhone-u 6 ili Galaxy S6. Doduše razlike se vide kada ih zumiraš jer nema toliko detalja i oštrine kao na akutelnim top modelima, pa ćemo za to morati da sačekamo sledeću generaciju LG flagshipa. Ipak, fotografisanje objekata u pokretu, ili iz pokreta, svakako je poboljšano i rezultati su super zahvaljujući autofokusu i OIS-u. Za današnje standarde, očekivali smo više od dualtone blica, ali u svakom slučaju čak su i noćne fotografije bolje nego kod većine drugih telefona iste kategorije.

Prednja kamera od 2.1MP bi takođe mogla da ima više megapiksela i tako održi korak sa aktuelnim selfi trendovima, ali ruku na srce fotke koje pravi izgledaju skroz dobro. LG je još na G3 uveo aktiviranje kamere preko pokreta, tako što prvo otvoriš šaku pa je stisneš u pesnicu. Senzor prednje kamere prepozna ovaj pokret i aktivira fotografisanje. Ova funkcija radi u potpunosti i gotovo da nije bilo situacije u kojoj pokret nije bio prepoznat, pa ovo nije samo neki eksperiment nego odlična stvar koja radi brzo i precizno. Sam kvalitet slika je pristojan, a tu je i Beatyfication slajder koji će ispeglati sve nepravilnosti na licu kao u lošem Photoshop-u. Kamera je preuzeta sa LG G3 i daje odlične rezultate

Konekcije

Novi LG G Flex je kod nas praktično promoter 4G mreže koja je skoro stigla kod domaćih operatora, pa se u ponudama posebno naglašava da je zakrivljeni smartfon 4G / LTE ready. Krstarenje internet prezentacijama zavisi isključivo od kvaliteta i brzine konekcije, a koji god browser da odabereš strane se učitavaju brzo i sve radi veoma fluidno. Osim brzog interneta, tu je i stari dobri 3G sa svim novijim standardima, kao i WiFi povezivanje. Podržani su dual-band WiFi protokoli a/b/g/n/ac, odnosno povezivanje i na 2.4 i na pet gigaherca. Uz to, G Flex 2 podržava i WiFi Direct povezivanje sa uređajima koji poseduju WiFi odašiljač, kao i DLNA za konekcije sa HiFi komponentama poput muzičkih stubova, plejera i televizora.

NFC egzotika je takođe tu, kao i Bluetooth 4.1, pa čak i infra-crveni blaster na vrhu G Flex dvojke. Pomoću njega smartfon može da se koristi i kao univerzalni daljinski upravljač za televizore, BluRay, muzičke i ostale plejere i to ne samo one koje proizvodi LG, već i svi ostali proizvođači. Preinstalirana Remote control aplikacija ima izdašnu bazu podataka podržanih uređaja i samo treba malo upornosti da pronađeš onaj koji ti je potreban. Na kraju, od bežičnih protokola tu je i Miracast koji služi za povezivanje sa Smart televizorima novije generecije.

Ipak, za one koji više vole kablove, microUSB port nudi pregršt opcija. Najvažnije je to što podržava SlimPort, što znači da uz pomoć odgovarajućeg dodatka može da se poveže na sve živo, uključujući televizore, media plejere i slično. Povezivanje sa računarom preko USB kabla je direktno. Takođe, podržane su i periferije poput spoljnih memorija ili baza za punjenje. Žično ili bežično, G Flex 2 može da se poveže sa bilo čim

VIDEO

SVE U SVEMU

Predstavljajući G Flex 2, LG je nas je upoznao sa planovima za budućnost u kojima zakrivljeni i još važnije, savitljivi P-OLED ekrani imaju značajnu ulogu. G Flex je samo prva generacija modela sa novim displejom oko koje će se izgraditi čitava porodica uređaja sa ekranima koji nisu samo zakrivljeni već i u potpunosti savitljivi. To znači da ćeš u teoriji jednog dana moći da uhvatiš vrh telefona i da ga saviješ sve do donje ivice bez da se polomi. Po rečima predstavnika LG-a taj dan je veoma blizu, ali se još uvek radi na plastici i polimerima koji bi bili toliko savitljivi.

G Flex 2 jeste očigledan napredak u odnosu na prethodnika, pogotovu po pitanju kvaliteta displeja i hardvera, ali u poređenju sa Galaxy S6 ili HTC One m9, ipak malo kaska. Njegove najveće mane su očajno optimizovan softver i prošlogodišnja kamera. Ipak, kvalitetan hardver, avangardan dizajn za kojim se okreću glave, kao i specifična izdržljivost svakako imaju svoju publiku. Ako si ti među njima, onda će ti sigurno značiti i to što je hardver vrhunski pa ćeš se strpiti za sledeći update koji će još više optimizovati softver. Do tada će verovatno i cena malo da padne, pa svakako vredi razmisliti o novom Flexu. U međuvremenu, radujemo se novom G4 koga očekujemo uskoro. LG je odavno pokazao da njegovi top modeli zaista predstavljaju vrh ponude mobilnih uređaja.

Šta ti misliš? Komentariši!

Samo trenutak, učitavam komentare...