Huawei P9 Test

Prva Leica na mobilnim telefonima

Kineski Huawei je tokom prethodne godine ređao hit za hitom.  Za Google su napravili odličan fablet Nexus 6P, a pod sopstvenim brendom izbacili bisere poput Huawei P8 i P8 Max, pa potom flagship Mate S, da bi sve krunisali moćnim fabletom Mate 8. Po broju prodatih uređaja, globalno su se učvrstili na trećem mestu iza Samsunga i Apple-a, a tome doprinosi dobra prodaja i u drugim segmentima.

Ipak, ako gledamo top modele, Huawei je ostao samo kandidat za titulu najboljeg među Android uređajima, s obzirom da su njegovi telefoni uvek ostajali makar za nijansu iza Samsunga i sada LG-a. Novi pretendent na tron je model sa oznakom P9 koji se ponosi saradnjom sa čuvenom firmom Leica (Lajka) za proizvodnju optike i kamera donosi čak dva modula na zadnjoj strani.  Takođe, Huawei P9 ima najmoćniji hardver koji je do sada izašao iz kineske fabrike, a unapređene su i gotovo sve ostale specifikacije. Hajde da vidimo da li je to dovoljno da svrgne etablirani Galaxy S7.

  • Elegantno i luksuzno kućište
  • Odlična kamera i efekti
  • Moćan čipset
  • Skener otiska prsta
  • Interfejs se neće dopasti svima
  • Ekran je i dalje fullHD
  • Prosečna baterija bez brzog punjenja

Dizajn

Sa kućištem od aluminijuma ne možeš da pogrešiš, ali nam se čini kao da smo Huawei P9 već videli pa odmah u startu zameramo to što nema novih i originalnih dizajnerskih rešenja. Na prednjoj strani dominira displej koji je maltene „od ivice do ivice“, dok iznad i ispod ima možda i previše plastike, naročito jer nema kapacitivnih dugmića. Unibody metalno kućište obuhvata ceo telefon, a ivice su dodatno zasečene kako se prelaz preko njih ne bi toliko osećao pod prstima. Aluminijum je obrađen i uglačan tako da je za nijansu svetliji neko drugi telefoni koji su izrađeni od istog materijala i to nam se dopada. Zasečene ivice su gotovo kao ogledala koja se presijavaju kada pomeraš uređaj. Sjajno izgleda, ali kao što rekosmo, već smo to videli na Mate S, Mate 8, pa donekle i na P8.

Ono što nismo videli na Huawei telefonima do sada je setap sa dva modula kamere na zadnoj strani. Kineska kompanija opravdano ističe saradnju sa Leica optikom, pa je pored kamera i njihov logo. Koju god boju telefona da odaberete, deo sa kamerama, blicem i fokusom je izrađen od bele plastike i posebno se ističe u odnosu na ostatak kućišta. Pojedinim korisnicima se ovo ne dopada, ali što se nas tiče setap kamere je lepo uklopljen, efektno izgleda i ako nište više, po njemu se Huawei P9 razlikuje od drugih na tržištu. Ispod se nalazi ergonomski odlično pozicioniran čitač otiska prsta, a pri dnu se primećuju i svetle linije antena za prijem podataka i razgovore.

Nema rasprave da je Huawei P9 stvarno lep i kvalitetno izrađen telefon, koji dizajnerski ne zaostaje za drugim top modelima. Međutim, voleli bi da je dobio detalje koji bi ga učinili jedinstvenim u odnosu na ostale modele iz iste kuće. Ovako imamo utisak „već viđenog“, mada to što smo videli i vidimo, uopšte nije loše. Lep i elegantan uređaj, ali mu nedostaje indentitet

Dimenzije poređenje

KAKO RADI

Hardver

Već neko vreme Huawei koristi sopstveni HiSilicon Kirin čipset koji je u principu veoma dobar i radi stabilno, ali je uvek makar za nijansu sporiji od Exynos ili Snapdragon konkurenata. Problem je u grafičkom čipu koji brzinom ne može da prati glavni procesor i radnu memoriju. Ali tako je bilo do sada. Huawei P9 donosi novi Kirin955 čipset koji je unapređena i „tjunirana“ verzija hardvera koji se nalazi u odličnom Mate 8. Da li je do brzine procesora, ili bolje komunikacije među delovima čipseta, u svakom slučaju čini da se Mali T880MP4 grafički čip više nije usko grlo. Ovo je najbrži Huawei telefon koji smo do sada probali, a u Benchmark testovima P9 ostaje jedino iza Galaxy S7 i Apple iPhone-a 6S. Pritom, razlike su toliko male da se zaista ne mogu primetiti golim okom u svakodnevnom radu, niti u 3D igricama, niti u bilo kom drugom segmentu. Šta više, po gotovo svim uporednim testovima koji se mogu naći na netu, P9 brže učitava web strane i 3D igre od dva glavna rivala. Najbrži Huawei ikada, i jedan od najbržih telefona na tržištu

Doduše, dobijeni rezultati odnose se na verziju sa četiri gigabajta RAM-a i 64GB interne memorije. U ponudi je i varijanta sa tri giga radne memorije i 32GB interne, ali verujemo da su razlike u brzini zaista minimalne. Za napredne korisnike kojima nikad nije dosta prostora za skladištenje, P9 može da koristi microSD kartice kapaciteta do 128GB, a isti slot može da se iskoristi i za drugu SIM karticu.

Ono gde nas je Huawei P9 donekle razočarao je baterija od 3.000mAh. Uz intenzivno korišćenje, provući će se kroz iglene uši bez dodatnog punjenja do kraja dana. To i nije tako loše, ali smo zbog niže rezolucije displeja ipak očekivali više. Takođe, proizvođač navodi da je dostupna opcija brzog punjenja sa fabričkim punjačem koji puni oko 40% napona za pola sata. To je skroz OK, ali će za punu bateriju ipak biti potrebno celih dva sata, što je znatno od lošije od Samsunga S6 i S7 koji istu stvar urade za oko sat i po.

Ekran

Iako je Nexus 6P opremio naprednim SuperAMOLED displejom u rezoluciji 1440x2560 (QHD), Huawei i dalje na uređajima koje izbacuje pod svojim imenom koristi IPS panele u fullHD rezoluciji. Starija tehnologija i niža rezolucija, da li se i koliko vidi u praksi? Naš odgovor je - veoma malo. Huawei P9 ima displej dijagonale 5.2 inča, što sa 1080p rezolucijom daje oštrinu od odlična 423 piksela po inču. Golim okom, pri svakodnevnom korišćenju nema šanse da primetite piksele i što se oštrine tiče QHD rezolucija vam neće nedostajati. Takođe, i kvalitet prikaza je  zaista jako dobar, s obzirom da je Huawei u P9, kao i u P8 pre njega ugradio unapređeni IPS Neo ekran. Kod nove i verovatno poslednje generacije IPS matrice, poboljšan je prikaz crne boje, koja je sada mnogo tamnije, a pojačana je i zasićenost ostalih delova spektra. Kao posledica boje deluju življe nego ranije, mada su u određenim nijansama čak i prejake, nerealne, kao na prvim AMOLED ekranima. Zahvaljujući tamnijem prikazu crne boje, i kontrast je veći pa se na ovaj način IPS paneli zaista približavaju AMOLED matrici. 

Dakle, u odnosu na druge top modele, vlasnik P9-tke na papiru neće imati najnoviju i najbolju tehnologiju, ali se to po prikazu displeja gotovo uopšte ne vidi. Ipak, upravo to nam i smeta. Huawei P9 je zamišljen kao top model, i kao takav treba da bude sastavljen od najboljih komponenti, čak i ako one ne donose preteranu razliku u praksi. Displej izvlači maksimum iz stare IPS tehnologije, ali to nije dovoljno za jedan top model

Kamera

Ako je i štedeo na displeju, Huawei je definitivno odlučio da kamera bude „udica“ za nove kupce i tu nije pitao za cenu. Nemačka kompanija Leica je veliko ime u svetu fotografije, sa dugom tradicijom i brojnim fanovima koji cene specifični šmek „Lajka“ optike. Osim velikog fotografskog imena koje krasi zadnju stranu telefona, kinezi su odlučili da fotografije prave pomoću ne jednog, već dva senzora kamere. I jedan i drugi modul imaju 12MP i slične specifikacije, sa tim da monohromatski senzor nema Bayer filter, koji koriste kolor kamere. Zbog toga, jedan senzor pravi fotografije u boji, a drugi crno bele, mada u pojedinim situacijama softver kombinuje podatke zarad boljeg kvaliteta slika. U teoriji, monohromatski senzor može da primi čak i tri puta više svetlosti od običnog i tako napravi još bolje slike u noćnim uslovima. Zvuči sjajno, a sad da vidimo šta to znači u praksi.

Za početak, postoje Standard, Vivid i Smooth Color mode fotografisanja u boji. Ovaj poslednji je pokušaj imitiranja fotografisanja Leica aparatom odakle je skinut i zvuk okidanja. U Standard modu, boje su pomalo mrtve i sive, a kada uključite Vivid često ispadnu previše jarke. Smooth Color je prava mera i većina fotografija izgleda najbolje kada se slika baš u ovom režimu. Doduše, za pojedine scene koje se čine dosadnim ili jednoličnim, i Vivid color može biti dobar izbor. Sam kvalitet fotografija je odličan. Bogate su detaljima, sa jasnim linijama i konturama, a u Smooth Color modu posebno se ističu senke i tamniji delovi spektra koji koriste podatke i sa monohromatskog senzora.

Kod kolor fotografisanja mogu se primeniti i različiti efekti na fotografijama, a nama je najzanimljiviji Boke efekat koji zamućuje delove fotografije koje odaberete. Iako smo ovo već viđali na drugim uređajima sa kvalitetnim kamerama, Huawei P9 radi stvarno dobar posao sa Hibridnim auto-fokusom i slajderom za merenje „blura“, odnosno zamućivanja. Odlična stvar je i Light Painting režim sa različitim opcijama. Sve rade na istom principu tako što kamera u noćnim uslovima podesi dugačku ekspoziciju i onda hvata svetlosne tragove zvezda, automobilskih svetala i svih drugih pokretnih objekata koji emituju svetlost. Iako deluje komplikovano, Light Painting otvara mogućnost za fantastične fotografije i efekte. Fotografije u boji su odlične, uz par efektnih vizuelnih trikova

Slikanje u popodnevnim satima ili u zatvorenim prostorijama je bolje nego na bilo kom Huawei modelu do sada, i u pojedinim situacijama zaista daje sjajne rezultate. Primera radi, fotografije na otvorenom, ali u smiraj dana, kada sunce već uveliko zalazi izgledaju odlično. Boje su dobro reprodukovane, kao i fini prelazi između senki, a delovi spektra koji treba da se vide dodatno su naglašeni. Šum i gubitak detalja su zaista minimalni. Slična je situacija i kada slikate u zatvorenom prostoru. Nema veštačkog osvetljavanja tamnih delova scene, svetlosti ima tamo gde treba, a i boje su žive i intenzivne, naravno koliko to osvetljenje dozvoljava. Crno-bele fotografije izgledaju stvarno odlično, daju specifični retro izgled slikama i deluju oštrije i detaljnije nego one u boji. Međutim, u situacijama kada su izvori svetlosti promenljivog intenziteta i raznobojni, ili recimo u mračnoj ulici, kamera na P9 se kao što je i očekivano ne snalazi najbolje. Ima previše šuma, fokus potpuno pobrljavi i jednostavno teško da ćeš doći do iole pristojnih rezultata. Kao što rekosmo, očekivano, jer ovo je boljka i najboljih modela na tržištu. Najbolja kamera koju je Huawei napravio, rame uz rame sa najboljim uređajima danas

Softver

Emotion interfejs kojim Huawei presvlači Android OS ne dopada se svima, ali moramo da pohvalimo istrajnost kineskih dizajnera koji ne odstupaju od njega. To donosi dve dobre stvari: prvo, sa svakom novom verzijom Emotion UI je sve bolji, a druga je to da se korisnici Huawei uređaja osećaju kao kod kuće na svakom telefonu iz kineske kompanije. I zaista, to što nema App Drawer-a više nije nikakav problem, a videli smo da ga i LG polako izbacuje iz upotrebe. Takođe, svi proizvođači danas koriste sistem tema kojima se menja izgled interfejsa, a ne zaboravimo da je to prvi doneo upravo Emotion interfejs (EMUI).  Čak je i sam Google u novi Android Marshmellow uveo kontrolu pristupa internetu za svaku aplikaciju ponaosob, što je deo EMUI-ja već  godinama.

U okviru Settings menija, mogu se pronaći i bogata podešavanja vezana za različite pokrete i gestove kojima kontrolišete funkcije. Primera radi, uključivanje displeja kuckanjem po njemu, snimanje ekrana preko zglobova prstiju, javljanje i prekidanje veze spuštanjem ili podizanjem telefona ... Od korisnika zavisi koje će od ovih funkcija prihvatiti i koristiti, a koje će zaboraviti, ali bitno je da su tu, da rade dobro i da lako mogu da se isljkuče ako vam ne trebaju. Huawei P9 nema kapacitivni tastere ispod ekrana, pa koristi softverske tastere na dnu prikaza. Moguće je menjati standardni raspored ovih dugmića, dodavati nove i menjati boju i providnost. Sjajna stvar koju će verovatno i Google uvesti uskoro.

Treba napomenuti i da Huawei koristi neke od najboljih i najbržih čitača otiska prsta. Senzor se nalazi u gornjem delu zadnje strane i gotovo je perfektno pozicioniran, a osim otključavanja telefona, može da se koristi i kao neka vrsta touchpad-a. Dovoljno je recimo da vrhom kažiprsta povučeš nadole preko senzora, pa da se spusti notifikacijski panel.

Obaveštenja, ili notifikacije su možda i jedno od mesta na kojima se vidi ono što najviše smeta kod ovog interfejsa. Sam notifikacijski panel je poluprovidan, a sadržaj iza njega je zamućen, kao kod iOS-a. Sa ovim u principu ne bismo imali nikakav problem da se pojedina obeveštenja, poput onih sa Gmail-a ili iz Hangoutsa vide kako treba. Naime, zbog zamućene pozadine, pojedine reči u okviru notifikacije koje su ispisane svetlijom nijansom sive jednostavno se ne vide dobro, gotovo su nečitljive. Ako su već pravili sopstveni sistem obaveštenja, trebalo je da zadaju font u čitljivoj boji koji će se jasno razlikovati od pozadine. Uopšte, dizajn interfejsa menja boje, povremeno i fontove na koje smo navikli kod veoma popularnih aplikacija, što će zbuniti pojedine korisnike. Takođe, ikonice su prikazane u nekakvim zaobljenim pravougaonicima, što ne izgleda najbolje kod ikona koje nisu predviđene za ovaj tip prikaza ili imaju nekarakterističan oblik. U želji da interfejs učini što boljim i funkcionalnijim Huawei tu i tamo pretera, ali ko odvoji malo vremena da upozna i navikne se na Emotion UI videće da ima puno korisnih i praktičnih stvari. Huawei interfejs je sve bolji i zreliji iako se i dalje neće dopasti Android čistuncima

VIDEO

SVE U SVEMU

Po svakoj specifikaciji, Huawei P9 je bolji od prethodnika i definitivno najjači Huawei telefon do sada. Ima luksuzan i elegantan dizajn, odličan hardver, solidan displej i kameru koja je po mnogo čemu dostigla i prestigla druge top modele. Međutim, ne možemo reći da je P9 uređaj koji će pomutiti slavu Samsung ili LG flagship-ova. Jednostavno, čini nam se da je u nekim segmentima Huawei prištedeo i da nije dovoljno unapredio neke komponente. Tu pre svega mislimo na displej, kao i na dizajn koji previše liči na uređaje koji su prethodili P9-tki. Samsung sa Galaxy S7 može sebi da dozvoli da minimalno promeni dizajn telefona jer je na vrhu i kao takav mora da brine o tome i da se korisnici starijeg modela ne osećaju kao da ih je pregazilo vreme. Huawei P9 je izazivač, pa mora da bude još bolji ne bi li zasenio etablirane šampione iz Koreje. S druge strane, P9 je i nekih stotinak i više eura jeftiniji pa i to treba uzeti u obzir. Ipak, ne možemo da odolimo, a da ne pomislimo kakav bi bio Huawei top model kada ne bi brinuli o tome i da budu jeftiniji od konkurencije.

Šta ti misliš? Komentariši!

Samo trenutak, učitavam komentare...